Pitanja i odgovori

Šta je otpad?

Otpad je materijal, sirovina, predmeti koji nastaju u procesu obavljanja svakodnevnih životnih i proizvodnih aktivnosti, i kao takav se najčešće bez dalje upotrebne vrednosti odbacuje na smetlište, odnosno deponije.

Šta je ambalažni otpad?

To je materijal koji se proizvodi i koristi kao ambalaža za punjenje, čuvanje, skladištenje, pakovanje i transport robe široke potrošnje. Sa amabalažom se susrećemo svakodnevno na svim prodajnim mestima, gde nabavljamo životne namirnice ili robu. Amabalaža uglavnom završava kao otpad, na smetlištu, kada se isprazni njen sadržaj ili se kupljena roba otpakuje.

Šta mi obično radimo sa ambalažnim otpadom?

Uglavnom za sada još ništa praktično niti korisno, sem što ga bacamo u kantu za otpatke, pa ono postaje najobičnije smeće, koje trune decenijama, ili stotinama godina na smetlištu, u zavisnosti od vrste materijala od kog je ambalaža napravljena, pritom zagađujući životnu sredinu.

A šta bismo mogli umesto toga da uradimo sa ambalažnim otpadom?

Za početak bismo mogli da ga izbegavamo kada god je moguće ili ako možemo ponovo da ga upotrebljavamo i na kraju recikliramo.

Da li jednom korišćenja ambalaža može ponovo da se koristi?

Da, bilo kod kuće ili na radnom mestu, možemo joj dodeliti neku novu upotrebnu funkciju, ili je na kraju životnog veka reciklirati kako bismo od odbačene ambalaže dobili materijale koji će dati nove proizvode. Proces recikliranja je proces ponovog korišćenja predmeta, u ovom primeru ambalažnog otpada.

Šta je upravljanje otpadom?

Upravljanje otpadom je proces sakupljanja, transporta, procesuiranja, recikliranja i odlaganja otpadnih materija, naročito onih koje su proizvedene ljudskim aktivnostima, sve u cilju smanjivanja njihovog uticaja na ljudsko zdravlje, izgled i higijenu životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija sve veća je tendencija da se kao osnovni ciljevi upravljanja otpadom smatraju i njegov uticaj na prirodnu sredinu, kao i mogućnosti dobijanja izvora novih sirovina.

Kako izgleda ciklus upravljanja otpadom?

Životni ciklus ambalaže.

Kako se razvrstava otpad?

Potrudite se da Vaše kućno smeće sortirate po grupama i tako ga odložite u različite kontejnere za smeće, plastiku, staklo, papir, metal u našem komšiluku. Ukoliko takvih kontejnera još nema kod Vas, ipak sortirajte i odvojite različito kućno ambalažno smeće, i odložite ga u kontejner odvojeno, jer će tako sortirano biti lakše sakupljeno i predato dalje u proces prerade. Ovaj ambalažni otpad ne mešajte sa ostacima hrane.

Ovako sortirani ambalažni otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode, odnosno reciklira se, ili se spaljuje radi dobijanja energije, ili se na neki drugi način ponovo upotrebljava.

Razvrstavanje, odnosno sortiranje može da bude primarno i sekundarno.

• Primarno razvrstavanje podrazumeva da se otpad razvrstava po grupama na samom izvoru nastanka (u kući, školi, kancelariji, fabrici, ulici, restoranu ili nekom drugom mestu javnog okupljanja).
• Sekundarno razvrstavanje podrazumeva da se iz otpada, koji je mešavina svih različitih odbačenih materijala i predmeta, dobija materijal, koji će se dalje koristiti, ali će biti teži za preradu, sirovina dobijena od njega će biti lošijeg kvaliteta i biće je manje, nego kod primarnog razvrstavanja.

Šta je reciklaža?

Reciklaža je proces sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda. Kada se otpad jednom razvrsta, on se sakuplja, skladišti, pakuje, transportuje do fabrika za preradu, dorađuje ili prerađuje u različitim tehničko tehnološkim procesima, čime se dobija nova osnovna sirovina, koja se kostiti za dobijanje istog ili drugog finalnog proizvoda.

Koji je znak za reciklažu i šta on znači?

Međunarodni znak za reciklažu je Mobiusov obruč.

Kako je nastao ovaj znak?

Proizvodi koji mogu da se recikliraju imaju međunarodno prepoznatljiv znak, koji predstavlja tri strelice koje formiraju obruč. Ovaj znak može da bude u krugu ili ne. Ovaj grafički znak je originalno nastao sedamdesetih godina prošlog veka u Američkom Institutu za Papir (API, American Paper Institute), kao oznaka za reciklirani papir, ali se sada upotrebljava i za označavanje proizovoda različitog tipa koji mogu da se recikliraju.

Ovaj znak može na proizvodima da se pojavi uglavnom u dva oblika. Iako nije ni jednim međunarodnim zakonom regulisana striktna upotreba 2 varijante ovog znaka, one uglavnom znače sledeće:

• Ukoliko se znak pojavljuje u crnom krugu, onda to znači da je u proizvodnji korišćen reciklirani materijal.





• Ukoliko su tri strelice bez kruga, ili su u neobojenom krugu, to znači da predmet može da se reciklira.

Šta su to deponije?

Otpad se konačno odlaže na za to određenom prostoru, koji se naziva deponija. Deponija moze biti: Sanitarna: odnosno izgrađena po standardima kako bi se regulisalo neželjeno negativno dejstvo otpada na životnu okolinu. Savremene ekološke deponije zadovoljavaju ekološke, ekonomske i tehnološke standarde, i obezbeđuju potpunu zaštitu od zagađivanja. Divlja: ona koja nastaje neplanski i mimo svih standarda (pre svega ekoloških i sanitarnih). Ovakva deponija predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, zagađuje zemljište, podzemne i površinske vode kao i vazduh.  

Koji su minimalni i maksimalni ciljevi EU za reciklažu?

Koja zemlja najviše reciklira, koja najmanje?

Kakva je korist za lokalnu samoupravu od višematerijalnog integrisanog sistema?

Na osnovu zakona o ambalazi i ambalažnom otpadu, svi koji plasiraju proizvode na tržiste Srbije upakovano u ambalažu imaju obavezu da ambalažu ponovo iskoriste u procentu koji je odredila država kroz uredbu o utvrđivanju plana smanjena ambalažnog otpada za period od 2010 do 2014 godine. Novac koji se u proces povraćaja investira bi trebalo da se usmeri ka jedinicama lokalne samouprave, koje po zakonu vode brigu o upravljanju otpadom, pa tako i ambalažnim otpadom. One, za račun organizacije industrije za povraćaj, vrše posao sakupljanja, sortiranja i raportiranja o sakupljenim količinama. Time se pospešuje rad opštinskih komunalnih službi i razvija grana lake prerađivačke industrije u oblasti ambalažnog materijala.

Kakva je korist za ekonomiju zemlje od postavljanja višematerijalnog sistema za ambalažni otpad?

Ulaganje industrije koja ima zakonsku obavezu da se brine o svom ambalažnom otpadu u proces postavljanja sistema, sakupljanja i recikliranja ambalažnog otpada, doprineće velikim sakupljenim količinama koje treba da se prerade i pripreme za proces reciklaže. Kapaciteti za preradu u Srbiji će se time povećavati, kao i kapaciteti za proizvodnju novog od recikliranog materijala.

Interesante činjenice:

Na primer u Velikoj Britaniji domaćinstva 2003-4 godine su proizvela oko 30,5 miliona tona smeća, od čega je samo 17% bilo prikupljeno za recikliranje. Ova brojka je i dalje niska u poređenju sa nekim od zemalja EU, koje recikliraju uspešno i preko 50% svog otpada. Još uvek ostaje velika količina otpada koja bi mogla da bude reciklirana, ali za sada završava na deponijama i utiče štetno na životnu okolinu i naše zdravlje.

Da li ste znali da

je recikliranje je odličan način ostvarivanja uštede i očuvanja energije:

• 1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata.
• 1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta.
• 1 reciklirana plastična boca uštedi toliko energije koliko je potrebno sijalici 60wat da gori 3 sata.
• 70% manje energije je potrebno da se dobije papir od starog papira, nego od novih sirovina.
• Gotovo 60% otpada koje završi u kantama za smeće može da bude reciklirano.
• Količina energije koja može da se dobije iz godišnjeg sadržaja jedne kante za smeće može da omogući da televizor bude upaljen 5 000 sati.
• U EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalažu, koja gotovo uvek po otpakivanju proizvoda završava u kanti za đubre.
• Gotovo 50% otpada iz prosečne kućne kante za đubre može da se kompostira.
• Do 80% delova automobila, odnosno prevoznih sredstava može da se reciklira.
• 9 od 10 ljudi bi recikliralo otpad kada bi im to bilo olakšano, odnosno kada bi znali kako i gde.

Aluminijum

• Aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu ponovo u upotrebi za svega 6 nedelja.
• U Velikoj Britaniji se godišnje proizvede 24 miliona tona aluminijuma, od toga 51 000 tona završi kao ambalaža.
• Kada bi se sve konzerve u Velikoj Britaniji reciklirale, bilo bi potrebno 14 miliona kanti za otpatke manje.
• £36 000 000 vrednosti aluminijuma se baci svake godine na otpad.

Staklo

• Svaka porodica u Velikoj Britaniji u proseku koristi oko 500 staklenih flaša i tegli godišnje.
• Najveća peć za staklo može da proizvede oko 1 milion staklenih boca i tegli dnevno.
• Staklo može da se reciklira 100% i da se koristi opet i opet.
• Staklo koje se baci i koje završi na smetlištu se nikad neće razgraditi.
• Potrebno je 24 stabala drveta da bi se dobila 1 tona novina.
• Reciklirani papir proizvodi 73% manje zagađenja vazduha, u odnosu na onaj koji se dobija od sirovog materijala.
• U Velikoj Britaniji se koristi oko 12,5 miliona tona papira i kartona godišnje.
• Prosečna osoba u Velikoj Britaniji kupi oko 38kg novina godišnje.

Plastika

• Plastici je potrebno do 500 godina da se razgradi.
• U EU oko 275 000 tona plastike se koristi godišnje, što je u proseku oko 15 miliona boca dnevno.
• Većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje, koja može uspešno da se reciklira.
• Upotreba plastike u EU raste na godišnjem nivou od 4%.