Najčešća pitanja

Najbolje je da kontaktirate Javno komunalno preduzeće iz grada u kom živite i saznate lokacije kontejnera za ambalažni otpad.

Otpad čine materijali, sirovine i predmeti koji nastaju u procesu obavljanja svakodnevnih životnih i proizvodnih aktivnosti i kao takav se najčešće bez dalje upotrebne vrednosti odbacuje na deponije.

Amabalaža uglavnom završava kao otpad, kada se isprazni njen sadržaj ili se kupljena roba otpakuje. To je materijal koji se proizvodi i koristi kao ambalaža za punjenje, čuvanje, skladištenje, pakovanje i transport robe široke potrošnje. Sa amabalažom se susrećemo svakodnevno na svim prodajnim mestima, na kojima nabavljamo životne namirnice i drugu robu.

Taj otpad uglavnom za sada završava u kanti za otpatke i tako postaje najobičnije smeće koje trune decenijama ili stotinama godina na deponiji, u zavisnosti od vrste materijala od kojeg je ambalaža napravljena. Na taj način se dodatno zagađuje životna sredina. Prema novim podacima u Srbiji se trenutno kroz reciklažu ili koinsineraciju iskoristi više od 20 odsto ambalažnog otpada, zahvaljujući aktivnosti organizacija kao što je Sekopak. Što taj procenat više raste, to će i sredina u kojoj živimo biti zaštićenija i čistija.

Prvi korak je da ambalažu izbegavamo koliko god je moguće, odnosno da je ponovno upotrebimo kad je to izvodljivo ili damo na reciklažu. Na koji način možete izbegavati ambalažni otpad:

• kupujte proizvode u povratnoj ambalaži koja može ponovo da se iskoristi.
• izbegavajte proizvode koji su previše upakovani, sa više komponenti ambalaže nego što je neophodno.
• u kupovinu nosite trajnu torbu (ceger) i izbegavajte kese.
• čuvajte tegle i slične posude koje se mogu ponovo upotrebiti.
• izbegavajte proizovde za jednokratnu upotrebu (vlažne maramice, papirne ili plastične čaše, papirne ubruse, itd.).

Bez obzira na to da li kod kuće ili na radnom mestu, ambalaži često možemo dodeliti neku novu ulogu. A kad je na kraju životnog veka možemo je reciklirati kako bismo od odbačene ambalaže dobili materijale koji će dati nove proizvode. Proces recikliranja je proces ponovog korišćenja ambalažnog materijala, odnosno primeru ambalažnog otpada.

Upravljanje otpadom je proces sakupljanja, transporta, procesuiranja, recikliranja i odlaganja otpadnih materija, naročito onih koje su proizvedene ljudskim aktivnostima. Cilj ovih aktivnosti je da se smanji uticaja otpada na ljudsko zdravlje, higijenu i životnu sredinu. U poslednjih nekoliko decenija sve veća je tendencija da se kao osnovni ciljevi upravljanja otpadom smatraju i njegov uticaj na prirodnu sredinu, kao i mogućnosti dobijanja izvora novih sirovina.

Svaki pojedinac može da doprinese da životna sredina bude što zdravija, ako primenite sledeći savet.

Kućno smeće razvrstavajte po grupama i potrudite se da ga odložite u različite kontejnere za smeće, plastiku, staklo, papir i metal u vašem komšiluku. Može da se dogodi da takvih kontejnera još uvek nema u vašem kraju, savet je da, ipak, razvrstavate i odvojite različito kućno ambalažno smeće i odložite ga u kontejner odvojeno, jer će tako razvrstano biti lakše sakupljeno i predato dalje u proces prerade.

Ovaj ambalažni otpad nemojte da mešate sa ostacima hrane. On se dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode, odnosno reciklira se, ili se spaljuje radi dobijanja energije, ili se na neki drugi način ponovo upotrebljava.

Sortiranje, odnosno razvrstavanje, može da bude primarno i sekundarno.

• Primarno razvrstavanje podrazumeva da se otpad razvrstava po grupama na samom izvoru nastanka (u kući, školi, kancelariji, fabrici, ulici, restoranu, kafiću, hotelu ili nekom drugom mestu javnog okupljanja).
• Sekundarno razvrstavanje podrazumeva da se iz otpada, koji je mešavina svih različitih odbačenih materijala i predmeta, mašinski ili ručno razvrstava materijal po vrsti, koji će se dalje koristiti, ali će biti teži za preradu. Sirovina dobijena na taj način biće lošijeg kvaliteta i biće je manje, nego kod primarnog razvrstavanja.