Kako pretvoriti otpad u novac i proizvod, u korist zaštite životne sredine? Na ovom pitanju zasnovana je cirkularna ekonomija kao model koji vodi ka obnovi ekosistema, teži inovacijama i utiče na promene navika društva.
Sve više država uviđa štetnost linearnog modela ekonomije koji se svodi na odbacivanje resursa – uzimamo, stvaramo i bacamo. Činjenica je da je ljudi na planeti Zemlji sve više, te se i količina otpada koju čovek proizvodi iz godine u godinu povećava. Odgovor na ovaj problem upravo leži u cirkularnoj ekonomiji, kao načinu da otpad pretvorimo u resurs.
Klimatske promene nam ukazuju na globalni problem zagađenosti životne sredine, zato je bitno da uvidimo značaj cirkularne ekonomije i promenimo svoj odnos prema otpadu.
Kako bi vam na što jednostavniji način objasnili koncept linearne i cirkularne ekonomije iz ugla reciklaže otpada, postavićemo vam jednostavno pitanje – šta se desi kada smeće ubacite u komunalni otpad, a šta kada ga reciklirate?
Linearni model ekonomije podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa, čime je zaštita životne sredine zanemarena. Vremenom su ljudi uvideli da ovaj model nije dobar i da je potrebno usmeriti se na održiv način poslovanja – menjanje poslovnih modela, navika i način razmišljanja, kako proizvođača tako i potrošača. Po linearnom modelu uzmi-napravi-baci (take-waste-dispose), otpad završava na deponijama i time zagađuje životnu sredinu. Prirodni resursi koji se koriste po ovom modelu su najčešće neobnovljivi, pa je i uloga održivog razvoja zanemarena.
Nasuprot linearnom, cirkularni model podrazumeva kružni proces – otpad postaje resurs koji može ponovo da se iskoristi. Ambalažni otpad umesto da završi na deponiji ponovo se vraća na rafove prodavnica, u nekom drugom obliku. Ovaj koncept zasnovan je na tri principa: smanjivanje (reduce), ponovna upotreba (reuse) i recikliranje materijala (recycle).
Postoji veliki broj definicija cirkularne ekonomije, a najčešće se svode na sledeće tri stavke:
Prema dokumentu Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, cirkularna ekonomija je definisana na sledeći način:
Cirkularna ekonomija može da omogući Srbiji povećanje konkurentnosti privrede, nova radna mesta i bolju zaštitu životne sredine. Resurse koje imamo treba da zadržimo u ciklusu proizvodnje i potrošnje umesto da ih bacimo na deponiju. U modelu cirkularne ekonomije veliku ulogu ima dizajn proizvoda, a ono što je dobro je to što sve više potrošača obraća pažnju na to da li je kompanija ekološki osvešćena ili ne.
U svojoj suštini, cirkularna ekonomija ima nameru da dizajnira otpad. Ovaj model je baziran na činjenici da ne postoji otpad kao takav – ne prepoznaje ostatak u procesu proizvodnje, već „sirovine“ koje se kroz cirkularni dizajn i čistije tehnološke procese ponovo vraćaju u proizvodnju. Kako bi se zero waste princip postigao, proizvodi treba da budu dizajnirani tako da traju duže i da se prilagode za rastavljanje i ponovno korišćenje.
Krajnji cilj je očuvanje i unapređenje prirodnog kapitala kontrolom konačnih zaliha i uravnoteženjem tokova obnovljivih izvora.
Sve veći broj kompanija uviđa značaj cirkularne ekonomije jer su ekološki i ekonomski efekti veliki, a potrošači sve više cene proizvođače koji se okreću ekološkim vrednostima. Kompanije kao što su Unilever, DM, Nelt, Google i druge primenjuju ovaj model ekonomije i teže da edukuju potrošače o značaju eko dizajna i brige o otpadu.
Zelena tačka je međunarodno zaštićen simbol kojim se obeležava ambalaža proizvoda. Ona je potvrda korisniku da kompanija koja ga je plasirala na tržište učestvuje u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, da je društveno odgovorna i ekološki svesna.
Ljudi koji obraćaju pažnju na ekološke proizvode sve češće se povezuju u grupama na društvenim mrežama i dela savete o tome kako da smanje količinu otpada. Na primer, koje četkice za zube su ekološke, koje marke koriste biorazgradivo i reciklabilno pakovanje, ali i čiji sastav proizvoda je 100% prirodan.
Reciklaža predstavlja proces prikupljanja i obrade materijala koji bi inače bio bačen u smeće, sa ciljem stvaranja novog proizvoda. Karike u lancu reciklaže su sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda. Otpad je potrebno razdvajati na mestu nastanka tj. sortirati prema vrstama otpada jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti (primarna selekcija).
Recikliranje je jedna od najvažnijih mera koje su trenutno na raspolaganju za smanjenje štetnih uticaja, pogotovo kada je u pitanju industrija plastike. Upotreba plastike je tokom decenija doživela snažnu ekspanziju zbog svoje efikasnosti, međutim ovaj materijal predstavlja posebnu pretnju za životnu sredinu.
Plastika može da se reciklira više puta zbog čega se recikliranje smatra jednom od najpoželjnijih opcija za upravljanje plastičnim otpadom.
Kao što cirkularna ekonomija navodi velike kompanije da promene način poslovanja i uvedu mere kako bi umanjili negativan uticaj na našu planetu, tako navodi i pojedince da se preispitaju svoj odnos prema otpadu. Mi vam navodime nekoliko stvari na koje možete da obratite pažnju:
Inicijativu pod nazivom “Ambalaža je dragocen resurs” pokrenule su kompanije TOMRA i Sekopak u saradnji
Nagrađeno 20 korisnika reciklomata, prva nagrada bicikl!
Građani Niša ambalažni otpad mogu odložiti u kontejnere, reciklomat, ali i u tri reciklažna dvorišta