+381 11 313 01 53
Bulevar Mihajla Pupina 10 B/2, Novi Beograd
8 načina na koje reciklaža utiče na životnu sredinu
Vesti

8 načina na koje reciklaža utiče na životnu sredinu

16/01/2020 Blog

Ako ste se usled velikog zagađenja vazduha zapitali šta možete da uradite, a da poboljšate situaciju, mi imamo predlog! Recikliranje je jedna od bitnijih stavki za očuvanje životne sredine. 

Živimo u vremenu kada je uticaj klimatskih promena sve veći i sve vidljiviji. Iako individua nije veliki zagađivač, nas milion jesmo. Zato je bitno probuditi ekološku svest u svakom pojedincu. 

Svi pričaju kako je reciklaža dobra za našu planetu, a mi smo rešili da vam damo konkretan odgovor na pitanje zašto. 

Na koji način reciklaža utiče na životnu sredinu?

Reciklaža predstavlja proces prikupljanja i obrade materijala koji bi inače bio bačen u smeće, sa ciljem stvaranja novog proizvoda. Iako deluje kao jednostavan koncept, stvarnost je malo drugačija. Posledice koje reciklaža ima na životnu sredinu, politika, ekonomija, obrasci ponašanja ljudi imaju ključnu ulogu u budućnosti naše planete. Krenimo od onoga šta mi možemo da uradimo kako bi je zaštitili. 

1. Reciklažom smanjujemo trošenje prirodnih resursa 

Svaka država, ali i svaki pojedinac, mora da vodi računa o prirodnim resursima. Treba da težimo tome da naš uticaj na prirodu bude pozitivan. Da, možemo zasaditi drvo, ali jednom kada uništimo šumu, ne možemo je izgraditi ponovo. To je dugotrajan proces. Recikliranjem dajemo nov život otpadu, te umesto da završi na deponiju, otpad postaje resurs koji se koristi iznova i iznova. 

  • Recikliranjem se čuvaju prirodni resursi poput vode, minerala, nafte i šuma. 

Reciklažom plastike proizvodi se manje ovog materijala. Ovo je veoma značajna činenica ako uzmemo u obzir to da se se plastika uglavnom pravi od fosilnih goriva i ugljovodonika. 

  • Najveći deo štetnog CO2 gasa emituje se u atmosferu upravo sagorevanjem fosilnih goriva. 

Reciklažom stakla smanjuje se potreba za korišćenjem novog materijala kao što je pesak. Možda je teško poverovati, ali zalihe peska u svetu se smanjuju. 

2.  Reciklažom štitimo prirodna staništa životinja i biljaka

Šuma je prirodno stanište ogromne količine životinjskih i biljnih vrsta. Njihovo uništavanje ne samo da loše utiče na smanjenje količine ozona u atmosferi, nego i mnoge životinje i biljke gube svoj dom, te mogu postati ugrožene vrste.

Upravo zbog toga je bitno da papir, karton, palete i ostalu drvenu građu recikliramo. Na ovaj način se smanjuje potreba za sečom šuma, a time i čuvamo prirodno stanište biljaka i životinja. 

3. Recikliranjem smanjujemo zagađenost vode

Kao što sigurno znate, velika količina otpada završava u okeanima i rekama, pogotovo kada je u pitanju plastika, te se stanište rečnih i morsklih životinja uništava.

  • 80% plastike koja završi u okeanima dolazi sa zemlje.

Recikliranjem se smanjuje potreba za uzimanjem prirodnih materijala od naše planete, a samim tim se smanjuje štetan uticaj na nju. Uništava se manje šuma, reka, manje je ugroženih životinjskih vrsta, voda je manje zagađena, kao i zemljište i vazduh. 

Kada je voda zagađena (bilo zbog otpada ili iz nekog drugog razloga), ona dospeva u zemljište, a iz zemljišta stiže do biljaka. Lanac se nastavlja dalje. Od biljaka, zagađene materije stižu do životinja, a na kraju i do našeg tanjira. 

Plastika je u vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo.

  • Prema Svetskoj organizaciji za prirodu, nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike – proporcionalno jednoj kreditnoj kartici, a najveći izvor mikroplastike koju unosimo je voda. 

4. Reciklaža štedi energiju

Kada ambalaža ne ode na reciklažu, taj otpad se spaljuje. Spaljivanjem se troši mnogo energije i proizvodi velika količina CO2 koja odlazi u atmosferu i zagađuje našu zemlju.  Zbog toga je neophodno odgovarajući otpad ubaciti u poseban kontejner namenjen za reciklabilni otpad. 

Pravljenje proizvoda od recikliranog materijala zahteva mnogo manje energije nego kada ih pravimo od novog, sirovog materijala. Ponekad je ova razlika ogromna. 

  • Reciklažom aluminijuma i pravljenjem novog proizvoda koristi se 95% manje energije nego pravljenjem aluminijuma iz početka. 

Pravljenjem papira od recikliranog materijala troši se 40% manje energije nego da ga pravimo od vlakana drveta. 

Količina energije koja se sačuva reciklažom samo jedne flaše može da zameni četiri sata svetljenja sijalice od 100W. LED sijalice bi gorele i mnogo duže. 

Sve ovo su pokazatelji da svaki put kada reciklirate ili ponovo koristite neki predmet, vi pomažete smanjenju emisije gasova staklene bašte i umanjujete štetan uticaj na klimu naše zemlje.

5. Reciklaža smanjuje emisiju CO2 i pomaže stabilizovanju klimatskih promena

S obzirom na to da se recikliranjem koristi mnogo manje energije na proizvodnju novog materijala, time se smanjuje emisija CO2, gasa koji izaziva efekat staklene bašte. Takođe, na ovaj način se sprečava otpuštanje još štetnijeg gasa metana iz otpada na deponiji. 

  • Glavni uzrok globalnog zagrevanja upravo je emisija gasova staklene bašte. Zagađenje vazduha i vode su odmah iza njih. 

Smanjivanjem ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte je ključno za zaustavljanje klimatskih promena. 

Sekopak je sa svojim klijentima uštedeo više od 29.000t CO2 u 2018 godini,a  ova cifra se kontinuirano povećava. 

6. Manje smeća na deponijama

Broj ljudi na našoj planeti konstantno se povećava, a sa tim i smeće koje proizvodimo. Iako bi pre svega trebali da razmišljamo o tome kako da smanjimo otpad koji svakodnevno proizvodimo, neminovno je da ćemo proizvoditi makar malu količinu otpada. 

Na deponijama završavaju razne stvari koje mogu ponovo da se koriste, što predstavlja trošenje resursa. Reciklažom se smanjuje količina smeća na deponijama, što je direktan efekat naših individualnih postupaka. 

Pored toga što zauzimaju veliku površinu zemlje i predstavljaju ruglo naše planete, deponije takođe zagađuju zemljište i vodu. Kako? 

  • Puštanjem štetnih, toksičnih tečnosti deponije zagađuju zemljište i vodu – gasovi staklene bašte kao što je metan odlaze u atmosferu i tako zagađuju našu planetu.

7. Reciklaža utiče na sve veće korišćenje eco-friendly tehnologija

Velike kompanije sve više se okreću očuvanju životne sredine, a time i reciklaži. One žele da pruže svojim korisnicima vrednost, da se predstave kao ekološkli svestan brend, te zato i sve više koriste obnovljive izvore energije.

  • Kako bi smanjili zagađenje, ekološki svesne kompanije se okreću reciklaži, korišćenju energije sunca, vetra i drugim obnovljivim izvorima. 

Svako ko počne da odvaja ambalažni otpad razmišlja šta bi još mogao da uradi za našu planetu. Građani se zato odlučuju za korišćenje eco-friendly tehnologija i sve više cene kompanije koje zaista ulažu u očuvanje životne sredine.

Pravi primer toga je pojava pametnih klupa koje se napajaju na solarnu energiju, a daju mogućnost građanima da napune bateriju i koriste WiFi. 

8. Recikliranjem se spaljuje manje otpada

Ranije, spaljivanje je bila prihvatljiva opcija u industriji upravljanja otpadom. Vremenom su ljudi shvatili koliku to štetu nanosi životnoj sredini i koliki potencijal leži u reciklaži. Danas spaljivanje predstavlja uzaludno trošenje resursa koji se mogu ponovo koristiti. 

  • Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanja biljih ostataka. 
  • Deponije mogu da izazovu požar i utiču na širenje zaraza

Zagađenost vazduha u Srbiji i okolnim zemljama je sve veća. Paljenje ima direktan uticaj na vazduh, zato je na nama da smanjimo količinu otpada koja će završiti na deponijama i biti spaljen.

Tvoje akcije imaju posledice

Bilo bi idealno da ne proizvodimo otpad, ali s obzirom na to da živimo u brzom, potrošačkom društvu, to je skoro pa nemoguće. U Srbiji godišnje nastane i do 1,7 tona otpada po stanovniku. Ono što mi možemo da uradimo je da smanjimo količinu otpada koji proizvodimo i da recikliramo materijal koji je reciklabilan.  

Koji je po vama najveći benefit reciklaže?

Napisao Milica Kuzmanov

Najnovije vesti

31/07/2020

Recikliraj srcem: Topolin put do zelenog grada

U okviru kampanje “Recikliraj srcem – za čistiju Topolu”, Sekopak je zajedno sa JKSP “Topola”

14/07/2020

Održivost poslovanja jedan od strateških ciljeva kompanije Nelt

Kao ekološki svesna kompanija, Nelt Grupa stalno traži inovativne načine da zaštiti životnu sredinu, zato

08/06/2020

Saradnjom sa zajednicom do rešavanja aktuelnih problema

Proverili smo koje vrednosti pokreću farmaceutska kompanija Salveo, na koji način se nose sa aktuelnim

Pratite nas
© 2020 SEKOPAK. Sva prava zadržana.
Developed by