+381 11 313 01 53
Bulevar Mihajla Pupina 10 B/2, Novi Beograd
Šta ne treba da reciklirate?
Vesti

Šta ne treba da reciklirate?

28/02/2020 Blog

Kad god ubacite materijal koji ne može da se reciklira u kantu za ambalažni otpad, na taj način ugrožavate proces reciklaže. I ne samo to – određeni materijali koje ubacite u kantu/kontejner za ambalažni otpad mogu biti opasni po životnu sredinu, ali i ugroziti zdravlje ljudi. Kako to da sprečite? 

Ono što vi možete da uradite je da se edukujete kako ne bi napravili propust, otežali posao reciklerima i ugrozili životnu sredinu. U ovom tekstu bavićemo se materijalima koji ne treba da ubacite u kantu za ambalažni otpad i istražiti načine da takav materijal odložite na pravilan način. 

Šta ne treba da ubacujete u kante za ambalažni otpad?

Da li ste primetili da su u gradovima uglavnom postavljena po dva podzemna kontejnera – jedan za komunalni, a jedan za ambalažni otpad? Zato je bitno da pročitate natpis na kontejneru pre nego što bacite otpad u njega. Pažljivo razdvajanje otpada je bitnije nego što mislite, zato hajde da proverimo šta nikako ne treba da ubacujete u kante, kutije ili kontejnere za ambalažni otpad. 

1. Plastične kese

Iako su neke plastične kese reciklabilne, njih ne treba ubacivati u kante za ambalažni otpad. Napravljene su od tanke plastike koja može da ugrozi proces reciklaže. One mogu da se zaglave u mašini, te radnici u reciklažnim centrima moraju da ih zaustave kako bi uklonili kese.

Sve ovo nas dovodi do zaključka da moramo da izvadimo ambalažni otpad iz kese pre nego što ga ubacimo u kantu, ili da ga skladištimo u papirne kese koje mogu da se recikliraju. Kese za pakovanje proizvoda poput hleba, novina, povrća i voća, kao i kese koje kupite na kasi, pripadaju ovoj kategoriju i sve one na kraju završe na deponiji. Upravo zato je bitno da nosite svoje dugotrajne kese u prodavnicu kako bi stvarali što manje smeća. 

2. Čepove

PET boce, u koje se najčešće pakuju voda i sokovi, nemaju isti sastav kao čepovi. Naime, čepovi se prave od polipropilena, te je razlika u procesu reciklaže – tačka topljenja plastičnih flaša i njihovih čepova se razlikuju za 100 stepeni.

Zbog toga je bitno da pre ubacivanja ambalaže u kontejner skinete čep i posebno ga odvojite. Sigurno znate za organizacije Čep za hendikep i Čepom do osmeha koje su obezbedile da u objektima širom Srbije postoji mogućnost odlaganja čepova. 

3. Hrana

Najbolji način da odložite hranu jeste kompostiranje. Nikada ne treba da ubacujete ostatke hrane u kontejner za ambalažni otpad. Neophodno je da očistite ambalažu od hrane pre nego što je ubacite u kontejner, a ukoliko je jako zaprljana, onda je ne treba odnositi na reciklažu. Ambalaža treba da bude čista i suva kako bi mogla da se reciklira.

  • Čak i uprljana kutija od pice nije reciklabilna. 

4. Pelene

Ubacivanje čistih i prljavih pelena u kontejnere za ambalažni otpad je jako loša ideja. One ne mogu da se recikliraju, te ih treba baciti u smeće. Pelene su napravljene od višelojnog materijala koji se ne može razdvojiti. Pre svega, one su uprljane nakon korišćenja, a prljav otpad ne može da se reciklira. 

Da radite u reciklažnom centru, sigurno ne bi ste voleli da naiđete na pelene koje su uprljale ambalažu koja može da se reciklira, zar ne? 

5. Opasan otpad 

Pakovanja koja sadrže opasne proizvode ne mogu da se recikliraju. Sve ono što je zapaljivo, korozivno ili toksično ugroziće proces reciklaže. Na primer, uljane boje, motorno ulje, gorivo, otrovni ili medicinski otpad nikako ne treba da ubacujete u kantu za ambalažni otpad, čak i ako su boce prazne.

  • Opasan otpad mora da ima bar jednu od karakteristika utvrđenih posebnim propisima koje ga čine opasnim, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

Sa opasnim otpadom se mora upravljati na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine. Morate biti posebno oprezni kada su u pitanju ovakvi proizvodi jer ako se ne skladište na dobar način mogu značajno da ugroze zemljište, vodu, pa i ljudsko zdravlje. 

6. Baterije

Sva­ki sta­nov­nik Sr­bi­je go­di­šnje upo­tre­bi ki­lo­gram ba­te­ri­ja, a veliki broj njih završi u smeću, što može biti veoma rizično. 

Kako baterije sadrže opasne materije kao što su olovo, kadmijum i živa, one spadaju u opasan otpad i ne treba da ih ubacujete u kontejnere za ambalažni otpad. Baterije i akumulatori predstavljaju posebne tokove otpada, pa ih ne treba ubacivati ni u komunalni otpad. 

  • Raspadanjem i razgradnjom, metali iz baterija odlaze u zemju, podzemne vode, pa i lanac ishrane, a spaljivanjem dospevaju u vazduh, a zatim takođe u vodu i zemljište. 

Iako u Srbiji ne postoji postrojenje za reciklažu kućnih baterija, njih je moguće odložiti u specijalizovanim prodavnicama elektro opreme koje preuzimaju baterije. Takođe, veliki lanci prodavnica kao što su Maxi i Tempo svojim kupcima daju mogućnost odlaganja baterija. Raspitajte se gde u vašoj okolini postoje ovakvi objekti kako bi izbegli rizik da ugrozite vašu okolinu. Ovde možete pronaći spisak Maxi objekata koji imaju posebne kante za odlaganje iskorištenih baterija.

  • Zapamtite, baterijama nije mesto u smeću!

7. E-otpad

Televizori, kompjuteri, fenovi, usisivači i drugi električni uređaji nikada ne treba da se ubacuju u kontejner za ambalažni otpad. Postoji mnogo načina na koje možete da se otarasite starih uređaja. Evo i nekoliko predloga:

  1. Elektrotehnički fakultet
  2. Akcije u Tehnomaniji i Univerexportu (dobijanje vaučera ili pousta za kupovinu)
  3. Lokalni sakupljači
  4. E-reciklaža
  5. Određena javna komunalna preduzeća 

Elektrosnki otpad pripada grupi opasnog otpada, te ga ne treba odlagati u smeće. Na njemu možete da zaradite, zato nema razloga da se malo ne potrudite i nađete način da mu date novi život. Većina sakupljača e-otpada doći će na vašu adresu po vaše stare aparate, te je na vama samo da ih pozovete.

8. Većina višeslojnog pakovanja

Šta raditi sa pakovanjima od grickalica? Ovi proizvodi najčešće su upakovani u fleksibilno pakovanje koje je napravljeno od višeslojnog materijala, pa time nije reciklabilno. Njihov sastav možda jeste reciklabilan, ali kada se ovi materijali spoje, njih je teško razdvojiti, a zajedno se ne mogu reciklirati.

Na primer, pakovanje čipsa se sastoji iz sloja plastike, ali postoji i tanak sloj aluminijuma koji štiti proizvod od vlage, vazduha, svetlosti, te ga na taj način održava svežim i bezbednim za jelo. 

Međutim, postoji višeslojna ambalaža koja jeste reciklabilna – Tetra Pak. Njega možete da ubacite u kontejnere za ambalažni otpad. Tetra Pak je se sastoji 75% od kartona, 20% plastike i 5% aluminijumske folije, a uglavnom se koristi za pakovanje mleka, sokova, jogurta i drugih napitaka. On se obrađuje u posebnim pogonima i može biti pretvoren u kvalitetnu papirnu masu. 

9. Stiropor

Iako na njemu često možete videti trouglić koji vas može dovesti u zabludu da je stiropor reciklabilan, njegovu upotrebu  treba izbegavati. Kada ga zapalite, on oslobađa gas stiren koji utiče na nervni sistem. Polistiren se sastoji iz malog procenta nafte i mešavine materijala, među kojima je plastika. On se teško rastavlja na hemijske komponente, što otežava proces reciklaže.

Veliki broj restorana koristi stiropor za pakovanje hrane, zato bi najbolje bilo da ponesete svoje posude kako bi stvarali što manje smeća. Kada su u pitanju posude za jaja, one mogu više puta da se koriste, zato ih ne bacajte, već ih ponesite sledeću put kada budete išli u kupovinu. 

10. Čaše i pribor za jelo 

Nakon korišćenja kartonskih tanjira za jelo, hrana ostavlja prljavštinu, te ubacivanje ovakvih tanjira u kantu za ambalažni otpad negativno utiče na proces reciklaže.

Problem plasičnih čaša koje se najčešće koriste u klubovima i na festivalima je drugačije prirode. One možda imaju na sebi znak za reciklažu, ali zbog svoje lakoće one odskaču pri pokušaju da se recikliraju, te se ne mogu obraditi i pretvoriti u novi resurs. 

Plastični tanjiri i pribor za jelo uglavnom na sebi sadrži trogulić u kom se nalazi broj 7. Ovaj broj je poznat kao kategorija za “sve ostalo”. Materijali u ovoj kategoriji su uglavnom biorazgradivi, te se mogu razgraditi delovanjem živih organizama, ali ne i reciklažom.

Saznaj više o kategorijama plastike

Znanjem do čistije planete

Jedini način da smanjimo smeće na našoj planeti i iskoristimo potencijal resursa koje imamo je da se edukujemo. U početku vam pravila reciklaže mogu delovati konfuzno, ali vremenom ćete razumeti šta možete da ubacite u kantu za ambalažni otpad, a šta ne. Ako niste sigurni, proverite na internetu ili pitajte prijatelja koji odvaja ambalažni otpad duže od vas. 

Ako hoćemo, naćićemo izgovor za naše neodgovorno ponašanje prema okolini. Tvoje akcije imaju posledice, zato razmisli pre nego što baciš!

Napisao Milica Kuzmanov

Najnovije vesti

03/04/2020

I u vanrednom stanju brana čuva reku Rašku

Pregradna brana za odbranu od ambalažnog otpada dnevno zaustavi od 8 do 10 džakova ambalažnog

30/03/2020

Vodič za ambalažni otpad: Šta možete da reciklirate

Reciklaža vam deluje kao misterija i nikad niste sigurni šta smete, a šta ne bi

26/03/2020

Pomeren rok za slanje elektronskog izveštaja

Umesto planiranog 31. marta, rok za slanje elektronskog izveštaja pomeren je za 30. april, dok

Pratite nas
© 2020 SEKOPAK. Sva prava zadržana.
Developed by