Beograd postaje deo projekta Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu

Nakon postavljanja 600 zvona za staklenu ambalažu u Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, grad Beograd se pridružuje projektu Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu. U Beogradu će biti postavljeno 150 zvona na Savskom vencu i u Starom gradu nakon potpisivanja ugovora i definisanja tačnih lokacija za zvona.

Generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir potpisala je Memorandum o međusobnom razumevanju između Grada Beograda, Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a i Sekopaka na projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”.

Memorandum su u ime partnera potpisali Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić, direktorka kancelarije GIZ ORF Zorica Bilić, izvršna direktorka Naleda Violeta Jovanović i generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir

Projekat je regionalnog karaktera i sprovodi se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Pokrenula ga je Nemačka razvojna saradnja GIZ sa ambalažnim operaterima iz tri države – Sekopak, Pakomak i Ekopak, dok su za sprovođenje projekta zaduženi NALED u Srbiji, REDAH u Bosni i ZELS u Severnoj Makedoniji. Projektom je predviđeno uspostavljanje ekonomski efikasnog lanca sakupljanja i reciklaže stakla, tako što se u gradovima i opštinama uključenim u projekat postavljaju kontejneri za odlaganje staklenog ambalažnog otpada. Nakon Niša, Sombora, Kragujevca i Varvarina, danas se ostvarivanju zajedničkog cilja zvanično pridružio i grad Beograd.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da se potpisivanjem ovog dokumenta šalje jasna poruka da je zdrava životna sredina naš zajednički cilj.
– Dnevna količina proizvedenog otpada u Beogradu iznosi oko 1500 tona, a značajan deo tog otpada je staklo. Moja lična vizija je usmerena na unapređenje životne sredine i kvaliteta života u Beogradu. Ekološki projekti su izuzetno važni za sve nas i najbolje je kada ih radimo timski, sa predstavnicima međunarodne zajednice, privatnog sektora i ljudima iz lokalne samoupravama – rekao je Radojičić.

Direktorka GIZ Srbija Danijela Funke je izjavila da je ovaj projekat odličan primer efikasne multi-sektorske, ali i regionalne saradnje, i da adresira najurgentnije izazove u upravljanju ambalažnim otpadom kao jednim od najbrže rastućih tokova otpada u svetu.

– Nemačka razvojna saradnja podržava partnere u uspostavljanju ekonomski efikasnog lanca vrednosti reciklaže stakla, kao i povećanju količina sakupljene staklene ambalaže na lokalnom nivou. Veoma smo srećni da imamo i Grad Beograd kao partnera u ovom zajedničkom poduhvatu i veoma se radujemo rezultatima ove saradnje – rekla je Funke.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da će nakon postavljanja prvih 600 kontejnera u Somboru, Nišu, Kragujevcu i Varvarinu, i građani Beograda dobiti priliku da na još 150 lokacija odlažu svoju staklenu ambalažu i zajedno sa građanima Skoplja i Sarajeva, ali i ostalih gradova i opština širom regiona, pokažu visoku svest o značaju reciklaže.

– Prema našoj analizi postojećeg sistema upravljanja otpadom, nakon papira, kartona i plastike, staklo je četvrti najčešći materijal na našem tržištu i čini petinu ukupne ambalaže. Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega na reciklaži završi nepunih 50 odsto – rekla je Violeta Jovanović.

Procenat sakupljene staklene ambalaže porastao je u proseku za 85 odsto za prvih šest meseci projekta, u zavisnosti od lokalne samouprave, rekla je direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.

– Rezultati su više nego dobri i drago nam je što se ciljevi ovog projekta već ostvaruju. Preuzimamo velike korake za unapređenje sistema upravljanja otpadom od stakla i važno nam je što će se i grad Beograd uključiti u projekat. Verujemo da ćemo na osnovu dosadašnjeg iskustva postići još bolje rezultate i uticati na Beograđane da recikliraju staklenu ambalažu – rekla je direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.

Staklo je materijal koji se može beskonačno reciklirati i ne gubi na kvalitetu prilikom svake reciklaže. Sa druge strane, staklu je na deponijama potrebno i do 5.000 godina da se razgradi.  Reciklažom stakla štedimo značajne količine, kako sirovina tako i energije.